понедељак, 25. јун 2018.

КАФАНСКА (НЕ)КОРЕКТНА ФУДБАЛСКА РАЗМИШЉАЊА




Будући да је фудбал продужени рат лоптом, и ова кафанска размишљања га тако и третирају. Као продужену руку политике. Фудбал одавно није забава сиромашних већ прије баханалисање моћних и богатих. Некада су сиромашни играли фудбал, а богати га гледали, а данас богати и играју и гледају уживо на стадиону, док сиромашни губе вид испред јефтиних ЛЕД телевизора прве генерације, јер за карту немају.


Ова кафанска размишљања су лишена сваких обзира и политички коректних прешећерених лимунадица. Свака несличност са нестварним ликовима је изразито намјерна. Упозорени сте. Ко и даље мисли да је фудбал само игра и спорт нека бјежи обзиром без главе.




ПОРТУГАЛ – ИРАН



Од Магељана до Роналда. Довде је стигао Португал. Један опловио свијет доказао да је Земља округла, други шута лопту и доказује да је и она округла. Битно је да се окреће. Некад Земља, а сад лопта. Земља је стала, јер њом ходи Роналдо из Португала. Некада главни бандити и пљачкаши свих „неслободних“ и „дивљих“ народа сада могу добацити до Роналда и провидног , да не кажемо транспарентног безкарактерног чиновника Гутереса.
На једној страни бивша колонијална суперсила са фудбалерима – манекенима и претендентом на ласкаву титулу најбољег лопташа свих времена. А да нема Марадоне и Пелеа. На другој страни тврда Персија садашњег имена Исламска Република Иран. Велика цивилизација у кретању од Заратустре, суперсиле Блиског истока, до Ајатолаха Хомеинија, па до Роханија и сталних америчких санкција. Замисли и ти Синдибади играју лопте. Играју чврсту одбрану, поприлично добро се бране, а умију и да нападну.  Нему ту Махдавикије и Али Деија, па чак ни Каримија. 
Бастион шиитског ислама против теткица из Португала. Можда нетипично, али наше симпатије иду ка Истоку и то оном ближем од далеког. Далеко им кућа од наше таман довољно до Блиског истока. Чврстом одбраном у обнови Персијског царства, ми прогнозирамо, кафански слободно, без аргумената подразумијева се, да Иран данас неће изгубити од Португала.


ШПАНИЈА – МАРОКО



На нишану једни другима. Гледају се преко лопте и Гибралтара. Комшије без сусједских односа. Фудбалска суперсила против фудбалских испијача чајева. Лопта је округла, а фудбал игра – мало сутра. Фудбал је игра лишена политике колико је и крикет спорт. Но какве су шансе Марока? Никакве. Ми би волили да Мароко добије колонизаторе – поробљиваче Јужне Америке, разараче старих цивилизација и веће Србе од Срба по питању Косова – наравно када је сопствена стражњица у фекалијама. Е, па, Шпанци хвала – омастите брк.
Вечерас, не без жалости, мислимо да ће Шпанија побиједити Мароко. Ако би Мароканци -изгладњели послије Рамазанског поста - мање јели кадаифа и халве можда би и имали шансе, у шта сумњамо.

0 коментара:

Постави коментар

 
;