У мору, тачније поплави, разноразних богова, упс блогова, налетих и на извјесни КараДара (на ФБ ЦараДара). Не написах случајно богови, јер ти поједини блогови претендују да буду мали богови. Успављујући ионако успавану свијест, инфицирајући обољеле још горим отровима. Шта имате од тога да болесника лијечите отровом - отров му сипајући директно у главу, методом лоботомије?
Елем, на једној објави - ево везе ка њој (https://www.facebook.com/DaraCara/?fref=ts), се управо сасипа отров у ионако измрцвареног нашег човјека. Пуцањ у рањеника. Ко може нека чита.
Пише ту што шта, али укратко, поједностављено, суштина је у томе да млади људи одлазе из земље зато што их тиранише некаква тешка рука Цркве и традиције. Јер шта год не штима у друштву, најлакша пречица до кривца је увијек Црква. Та зла маћеха Црква. Полицајац напише казну - крив поп, мала ми плата - поп вози скупо ауто, здравство у расулу - крива молитва. Укратко, Црква је крива увијек и за све. Човјек модерног, савременог схватања - за какве се увијек представљају блогери - би требало интелектуално да добаци макар до става да је религија јасно опредјељење искључиво појединца. Један од најјачих човјекових архетипова је управо homo religiosus, а религиозно осјећање једно од најјачих у човјеку - питајте психологе што одлазе из земље због Цркве. Зашто вријеђати некога само да би истакли поенту својих мисли? И да ли неко заиста, али заиста, може да вјерује да су управо Хришћанство, традиција и Црква кривци за овакво стање у друштву? Под овим мислим, сам, огољен човјек, са својим мислима. Вјерује ли (ево опет вјера) да су Црква и религиозна осјећања човјекова толико зла да урушавају и кваре читаве системе и државе? Искрено питам, ево ЦаруДару, вјерује ли у то?
Анологија из текста је јасна. Ако нема религије све би било добро. Ако не пијемо чајеве, не вјерујемо бакиним мелемима, не идемо у Цркву и не молимо се Богу, све ће бити добро. Све ће се само од себе поправити. Опет искрено питам и желим искрен одговор - вјерује ли неко у то?
Исмијавање молитве као општења човјека са Богом и човјека са самим собом у најинтимнијем кутку његове душе је просто неукус и безукус - немам коментар. Ето ја познајем многе, и сам сам један од њих, којим је молитва заиста лијек. Познајем оне који су престали да пију, дрогирају се, коцкају, варају жене, који су излијечени од депресије, анксиозности, а који су утјеху нашли управо у тој исмијаној молитви и у окриљу те зле Цркве. Виђам их сваке недјеље на Литургијама. Шта је онда Литургија - колективни занос ретроградних, отпалих чланова друштвене заједнице - ако је молитва исмијана? Скуп рушилаца друштва? Многи од ових "залуђених" су се обраћали званичној медицини и нису нашли лијека или спаса за своје проблеме. Па ако је та Црква помогла макар једном човјеку, само једном, не оправдава ли своје постојање? Ако је молитва помогла човјеку није ли лијек? Неки се и моле Светом Василију Острошком, одлазе под Острог, и налазе себи утјеху молећи се том светитељу. Шта ћемо са њима? Многи од ових излијечених су управо и нашли одговоре на своје патње у Цркви Свете Тројице и још увијек тамо одлазе. Биће да ови приједлози, тако накарадно приказани са очигледном тежњом ка ниподаштавању и нису тако лоши. Ко има уши да чује нека чује.
Познајем и неколицину доктора који долазе у Цркву, боре се, вјерују у Бога, моле се, надају се у боље сутра, помажу... Не напуштају ову земљу, због уређеног њемачког система и мноштва масних Евро новчаница. Остају овдје и боре се. Другима уливају наду. Лијече својим присуством, лијече и топлом рјечју, не само лијековима. Лијече надом да овдје има живота, да останемо и да се боримо заједно и градимо боље друштво. Један је појац у Цркви Св. Василија Острошког, други је рањен у рату и написао дивне књиге (Крај и Испред и иза),трећи мој јако добар пријатељ...
Остаје жал што аутор текста, а видим и многи који су свиђнули ову објаву, могуће заиста сматрају да у молитви и Цркви лежи проблем. Желим свима, али од срца, не флоскулом, да им крене боље у животима, да нађу утјеху и наду за боље. Да ухвате добру вјеру, да се поуздају у себе, а не траже кривце у другима. Можда се сретнемо и у Цркви, ко зна, сем Бог?
П.С.
Молим за опрост свакога ако сам га повриједио, нарочито аутора, јер то није био циљ. Ово је просто други поглед на ситуацију. Поглед из Цркве, поглед упрт на небо, поглед ка Богу са молитвом на уснама.
П.П.С.
Желим да сви останемо овдје, боримо се и да заједно градимо боље друштво, ишли у Цркву или не, пратили и писали блогове или не, радије стављали гавез на ногу него гипс, пили прополис умјесто Амоксицилина против упале грла или не. У различитости је љепота. Достојевски је рекао да ће љепота спасити свијет, ја нескромно допуњавам и различитост. Сви ми заједно смо дијелови једног мозаика и сваком је омогућено да угради себе у неко ново и боље друштво, овдје и сада. Ово је мој позив.
Срећко Максимовић
0 коментара:
Постави коментар