петак, 26. април 2013.

(НЕ)ВЈЕРНИ ТОМА

Историја се понавља. Невјерни Тома постаде највећи вјерник. 

Вјерни Тома

Наш невјерни Тома никако није вјеровао у Европску Унију (ЕУ) и присаједињење са истом (намјерно нећу да пишем интеграције). Био ватрени противник приступања ЕУ, НАТО савезу. А, гле чуда, одједном невјерни Тома, видјевши све благодати европске, постаде највећи поборник и ЕУ вјерник. Неким чудним провиђењем Тома увиди да је Милосрдни анђео заиста био милосрдан, да су Срби заиста починили геноцид, да су Срби криви како за задњи рат тако и за све ратове икада (и за Вијетнамски и Коресјки, ма за све ратове), да чине геноцид из хобија, да Косово заиста више није Србија. То чудно провиђење, нашем некада невјерном а сада превише вјерном и ревносном пастиру европском стиже у најважнији тренутак. Када би сулуди Срби можда опет кренули у ко зна какве одлуке, појави се велики невјерник, покаја се и постаде највећи вјерник, вођен, заслијепљен, помамљен свјетлошћу са Запада. Он одлучи да вођен том западном свјетлошћу поведе српски народ у бољу будућност. Наравно, ове овамо преко Дрине што тврде да су Срби, а уствари су Босанци, вјерни Тома не рачуна. Они тамо у Босни су за њега сви Босанци. 

Важан тренутак, важна одлука, важна личност. Ропство, Косово, Томислав Николић.

У заиста важном тренутку, када се бира између окова и слободе, правде и неправде, истине и неистине, (не)вјерни Тома је ту да укаже на прави пут. Маса не зна, маса није ни свјесна. Маса не размишља. Та сулуда маса мисли да треба да сачувамо Косово, за цијену и не пита. Народ не    разумије визије Таличног Томе. Зашто се једноставно не пустимо да нас води наш далековиди Тома? Његов поглед далеко више сеже од нашег, његове визије су тако моћне и јаке (као да је на ЛСД-ју или бар на магичним гљивама), он зна гдје нас води, гјде треба да идемо, шта је боље за нас. Шта је једно парче небитне земље, небитног народа, занемарљиве историјске и културне баштине у поређењу са ЕУ и милосрдинм НАТО савезом?

Благодати Милосрдног анђела


 Зато препустимо се нашем Томи, он најбоље зна. Чини се да смо близу амбиса, али само се тако чини. И када помислите да је вођа слијеп и да не зна гдје иде(мо), само се препустите. Пустимо се низ визионарску бујицу која ће нас све одвести до Запада. Мојсије је раздвојио море да спасе свој народ, а Тома ће раздвојити земљу. Зато вјерујте, јер цар није наг, а вођа није слијеп.

Тома зна

Талични Тома зна. Шта зна? Све зна. Зна да су Срби из Босне Босанци. Хвала ти Томо што нам рече, што нам указа, што нас просвијетли. Простим размишљањем долази се до закључка да СРБА ВИШЕ НЕМА. Како? Једноставно. Срби из Босне су Босанци. Дакле, по регионалној припадности се гледа и национална. Тако постадоше и Македонци и Црногорци. То значи да Срби не живе у Србији, него Србијанци. Идемо Томином логиком и даље. Онај ко је из Крајине је Крајишник, из Семберије Семберац, Шумадије Шумадинац, Срема Сремац ( шта би на ово рекао Сремац Стеван)... Што значи да Срба заиста више нема. Они који живе у Србији су Србијанци, а они у Босни су Босанци. А шта  је тек са оним на Косову? Да ли су они Срби или Србијанци, можда Косовари или можда чак Албанци? Али они су сасвим небитни и неважни. Ко каже? Каже онај који све зна, свезнајући Томо, и његов вјерни пратилац мали вучић, Вучић. Овај потоњи Вучић не заслужује да буде ни вучић, јер чак и мали вучић има више храбрости, смјеслости и куражи од нашег великог Вучића.

Гаврило Принцип. Млади Босанац


 Раме уз раме, руку под руку, воде нас ова двојица визионара у спокојну и лијепу будућност, уз помоћ Црвеног кмера Ивице. Ови Босанци што се Србима називају треба да се интегришу и буду дио цјеловите, јединствене Босне и Херцеговине, и Бошњацима да се зову. А ови са Косова да се више не буне, него да прихвате институције шиптарског система и будуће Велике Албаније, Шиптарима, Илирима, Албанцима, Косоварима нека се зову, као да је битно. Оно мало Србијанаца што преостане ће да ужива у благодатима европских визија наших добродушних вођа. Гријаће их свјетлост са запада. Јер, Тома зна да сунце излази и залази на Западу. 

Синоними

А за крај мало синонима. Томислав Николић - вођа. Александар Вучић - храброст. Ивица Дачић - трезвеност. Косово - Албанија. Република Српска - Босна. Срби из Босне - Босанци. Срби из Србије - Србијанци. Црногорци - Црногорци. Македонци - Македонци. Европска унија - Рај.
Зато браћо и сестре, издржимо. Наше вође ће нас превести жедне преко воде, али све за наше добро. Земљу ће нам растурити, опет за наше добро. Све ће распродати, за наше добро. Када се буде назирао и трачак свјетлости, они ће је угасити, све за наше добро. Ипак, не бринимо. Они знају, они ће нас извести на прави пут. Када коначно пут буде спреман и проходан, Срба више неће бити. Упс, па СРБА ВИШЕ И НЕМА! Вјерујте, Тома каже. 


1 коментара:

Анониман је рекао...

Одлично речено. Вјерни Тома. Каква гамад.

Постави коментар

 
;